понедељак, 11. август 2008.

Један свет - десет милијарде снова

Нама је Србима на Земљи свуда тесно, зато се више осећамо небеским народом. Да нам се то дозволи, радо бисмо у поход на прву телуријанску егзопланету. Да ли се то тако каже? Телуријанска егзопланета и није ништа друго до какво земљолико небеско тело изван сунчевог система. Мислим да бисмо ми тамо створили некакав нови свет. Био би он бољи и праведнији од било које до данас замишљене Утопије. Толико се о којекаквим Утопијама збори, да је ова реч могла лако да се претвори у заједничку. Сваки народ сања неки посебан сан о сопственом благостању. Не верујем да се икада овај наш свет може да сведе на један сан. Само груби диктатори или перфидне диктатуре имају за политички програм да нас на један једини сан сведу. Србима је тако тесно баш због безобзирне униформизације лажи. Не може то више тако! — вичу небески, али их мало ко чује. Као да су их чули Французи изгласавши NON новом светском поретку либерлног капитализма. Нова Европа је требала да се претвори у неку тамо застарелу, из осаманаестог века, али су се Холанђани и Ирци придружили Французима. Шта вреди? Ништа од свега! Америка упорно тера своје, Кина је у стопу следи.