петак, 18. април 2008.

Adrienne Manning

Do not be foul! кажем јој да се не блесави. Ја имам very праве пријатеље и нисам чобанин од јуче. Мој прави пријатељ је Жарко, чувени књижевни геније Миленић из далеких балканских земаља. Поштујемо се и испомажемо више од двадесет година, од основне школе тако рећи. Мој прави пријатељ је Зоран, знаменити фото геније Ђорђевић из града кога често обилази киша. Знамо се и поштујемо више од десет година. Не знам шта јој је од синоћ, заљубила се ваљда лудо у моју еротску поезију. Кажем јој да посесивност код нас горштака не пролази. Ако жели од некога да ме одвоји, онда сигурно неће моћи од Жарка и Зорана. Жене су каћиперне и каткада блудне ћуди, само су пријатељи прави. Можеш ти да будеш лепа колико хоћеш, то ти не помаже. А можеш и да цмиздриш! Је л ти знаш колико је таквих маза на улицама Париза? Свака би са мном да се малкице прошашољи, али ја нисам довољно богат да све то финансирам. Љубав кошта, сама си рекла да љубав кошта. Када сам се у тебе заљубио, нисам ни слутио да си толико кварна, да ти је уживање да љубанике од пријатеља одвајаш. Е дакле стварно, шта све женама неће на памет да падне! *

четвртак, 17. април 2008.

Trance

Није нама до секса, али што се мора - мора се! Једноставно ми је ерекција некако људскија када искључим радио. Састављен сам од милијарди малих објеката које биолози називају - ћелија. Да ли је то моја грешка? Дабоме да није. Богу је био потребан читав Шести дан да нас склопи од тих чудесних опека живота. Није ни шудо да се ове стварчице каткада поремете, покваре, одбију послушност господину диктатору Мозгу. Кажу неки париски улични свирачи да је Фројд измислио психоанализу само да би нас посвађао са родитељима. Зашто ли је онда Асклепије измислио медецину? Можда да би нас помирио са Богом. Хипократ је то после све уредио, јер воле доктори и сестре да забрљају ако им не понудиш који зелембаћ. Људска душа је грешна, а живот - кратак.

уторак, 01. април 2008.

Ни честица ни талас

Све мора да је драматично природно у свету глади, као једноставност сјаја. Загледан у велики комад хлеба, објашњавам Телу први април. Како су ме известили они којима мора да верујем, рођен сам једног не тако давног суботњег јутра, на дан светога Лазара. Ваља ли славити овај дан или се на непрекидно старење жалити? Јесам ли првоаприлска шала? Ако је шала, онда није мала. Ако је стварно, онда је прилично кварно. Покушавам да се присетим...