Много је неправди на овом свету! Уместо да насред Париза вичем на сав глас, остајем забезекнут као какав идиот, остајем нем. Осећање немоћи ме често доводи до меланхолије. Најзад, ко није макар једном у животу окусио сплин света? Многи су се одали пићу управо из немоћи пред несрећама света, оним несрећама које сам човек производи, које једна група људи изводи над другима зарад неких својих интереса. Запад је одувек био грамзив и сасвим предаторски расположен према остатку света. Европа данас поседује богатство, земљу за свакодневно малтретирање и земљу за искаљивање беса. Прва је Србија, друга Русија. Срби су зменили Јевреје, Руси чак читаву Африку. Код протестаната влада необична православофобија, што загледане у Бога гони на грех управо према онима који припадају истом Богу. Са ону другу страну времена, код Муслимана, свакога дана експлодирају људи-бомбе односећи десетине живота. У име кога све то, у име чега, за чију, за какву будућност? Сутра ће бити боље, заборављам се у нади, поправиће се човечанство. Како? Не знам, никада нисам знао.
skip to main |
skip to sidebar
